Фајка се одмеће у хајдуке 0001    Л’јепа ти је бањалучка Фајка, 0002    Ал је њоме залуду љепота, 0003    Јер је паша Бањалучанине 0004    Намислио љубити дјевојку. 0005    Фајка се је сакривала млада, 0006    А њој паша б’јелу књигу пише: 0007    »Почуј мене, бањалучка Фајко! 0008    Ако сама дошетати не ћеш, 0009    Дванаест ћу послати аскера, 0010    Везат ће ти руке обадвије 0011    И везану мени те довести.« 0012    Када Фајка б’јелу књигу прими, 0013    Она сама собом говорила: 0014    »Прије бих се у воду бацила, 0015    Ол на ватри жива изгорјела, 0016    Нег у кулу паши затворила 0017    Са његових тридест јенђибула.« 0018    Мислила се и мислила млада, 0019    Куд би с Бањалуке побјегнула. 0020    Све мислила, на једну смислила: 0021    Кад се мрка ноћца ухитила, 0022    Побјегла је у гору зелену: 0023    Дјевојка се у хајдуке дала, 0024    А с Михатом од горе хајдуком. 0025    Често Бањалуку походила, 0026    Робила је овце и волове, 0027    Турске коње, краве музенице. 0028    Више паши тужбе додијале, 0029    Тврду паша поставио стражу: 0030    Једну стави у гору зелену, 0031    Другу стави на воду студену: 0032    Тко ухити хајдука дјевојку, 0033    Силно паша обећива благо. 0034    То обазна бањалучка Фајка, 0035    Нејде више шехер Луци Бањој. 0036    То је дуго вр’јеме постојало, 0037    Једном рече хајдуку Михату: 0038    »Ој Михате, од горе соколе! 0039    Ја ћу на ме облачит од’јело, 0040    Како да сам млада чобаница, 0041    Поћи хоћу шехер Луци Бањој, 0042    Опходити тамо и овамо: 0043    Је ли стража и чека ли мене.« 0044    Како рекла, тако учинила: 0045    Здраво прошла зелену горицу; 0046    Здраво дошла на воде студене, 0047    На води је стража ухитила 0048    И воде је паши бањалучком. 0049    Кад је паша очима видио, 0050    Ончас младу познао дјевојку, 0051    Па овако њоме говорио: 0052    »Добро дошла, хајдуче дјевојко! 0053    Вријеме је да погинеш дошло. 0054    Ако ти је до живота стало, 0055    Ја те младу погубити не ћу: 0056    Кажи мени за дружину твоју 0057    И тко се је с тобом одметнуо, 0058    Па ми краде по гори зеленој.« 0059    Мучи Фајка, не говори ништа, 0060    Тако ’е пита три-четири пута. 0061    Кад то види паша бањалучки, 0062    Тешким ју је гвожђем заковао 0063    И бацио у тамницу тамну: 0064    При камен ју гвожђе приковали. 0065    А кад петак турски светак дође, 0066    Шета паша на тамницу к њоме, 0067    Опет младој говори дјевојци: 0068    »Ти прокажи за хајдуке мени, 0069    И тко се је с тобом одметнуо, 0070    Кад сте коју крађу учинили? 0071    Ако мени казивати не ћеш, 0072    Кад нам петак први светак дође, 0073    Тешке ћу те на муке бацати 0074    Усред шехер наше Луке Бање, 0075    Гдје гледају Турци и каури. 0076    Мучи Фајка, ништа не говори. 0077    Паша пође, затвори тамницу. 0078    Онуд прође Туле циганине, 0079    На пенџер је главу наслонио, 0080    У тамницу тамну погледао. 0081    А када је дјевојку видио, 0082    Циганин је њоме говорио: 0083    »Паши св’јетлу што си сакривила, 0084    Кад те стави у тамну тамницу?« 0085    Њему млада говори дјевојка: 0086    »Не питај ме, што сам у тамници, 0087    Нег ми кажи: тко си и откле си?« 0088    Одговара Туле циганине: 0089    »Ево ћу ти казати праведно, 0090    С близа н’јесам, из далека јесам. 0091    Ја сам главом Туле циганине; 0092    Ако ти је штогод од потребе, 0093    Да бих тебе послужити мого, 0094    Све ми кажи, како брату твоме.« 0095    Говори му бањалучка Фајка: 0096    »Чула јесам од мојих старијех, 0097    У цигану никад вјере није, 0098    А у теби не знам, има ли је.« 0099    Али њоме Туле одговара: 0100    »Вјера тврда, како студен камен, 0101    Камен би се прије распукнуо, 0102    Него ли би тврда вјера моја!« 0103    Говори му бањалучка Фајка: 0104    »Почекај ме, Туле циганине!« 0105    Од кошуље вела откинула, 0106    А на руци рану направила 0107    На крпи је крвљу написала: 0108    »Ој Михате, од горе соколе! 0109    Ево ти ме у тамници тамној, 0110    Хоће паша Бањалучанине, 0111    Да хајдука за дружину кажем. 0112    На ватри бих прије изгорјела, 0113    Него за вас њему повидјела. 0114    Он ће мене на муке бацати 0115    А у петак, који први дође.« 0116    Фајка руке баци у њедарце 0117    И извади звишка сребрнога, 0118    Па га дава Тули циганину, 0119    Дјевојка му млада говорила: 0120    »Право пођи у Ивањ-планину! 0121    Када будеш на поглед планини, 0122    Ти зазвижди у звиждак сребрни. 0123    Који јунак дође према теби, 0124    Ово њему ти подај у руке!« 0125    Кад то прими Туле циганине, 0126    Да је стати те гледати било, 0127    Како трчи кано ловско куче. 0128    Здраво дође у Ивањ-планину 0129    И зазвижди звишком сребрнијем. 0130    Пред њег дође хајдуче Михате, 0131    Њему дава Туле циганине. 0132    Кад видио Михате хајдуче 0133    А дјевојци што се догодило, 0134    По кољену руком се удрио, 0135    Како се је лако ударио, 0136    Пукла му је свита на кољену. 0137    Говори му Туле циганине: 0138    »Ако сам ти штогод од потребе, 0139    Ја ћу ево путовати с тобом!« 0140    Када види хајдуче Михате, 0141    Одабере тридес’ добрих друга, 0142    Па се с њима здраво отправио, 0143    Собом води Тула циганина. 0144    Иду гором тамо и овамо. 0145    Кад се мркла ноћца ухитила, 0146    Они сиђу равно к Бањалуци. 0147    Та је ноћца прије петка била. 0148    На тамници постављена стража, 0149    Пославили тридесет аскера. 0150    Први иде Туле циганине. 0151    Кад циганин до тамнице дође, 0152    На њега су напали аскери, 0153    Ал прискочи хајдуче Михате 0154    Са његових тридесет хајдука. 0155    Што би руком о руку удрио, 0156    Тридесет су посјекли аскера. 0157    Да ти ’е видјет Тулу циганина: 0158    Отворио од тамнице врата, 0159    Па уљезе први у тамницу, 0160    Па прелама гвожде са дјевојке, 0161    И из Бањалуке побјегнули 0162    На срамоту паше бањалучког.